• Povećaj font
  • Osnovni font
  • Smanji font
  • Layout: 2 Left columns + Mainbody
  • Layout: Mainbody + 2 Right columns

Pojedinačno državno prvenstvo - Lošinj 2009

E-mail Ispis PDF

Državno prvenstvo se ove godine održavalo na otoku Lošinju gdje su se okupili svi podvodni ribolovci u državi, nas 30-ak. Prije samog natjecanja koje je trajalo 3 dana pregledavao se teren. Kako tko po svojim mogućnostima, no ja sam imao vremena pa sam mogao ostati koji dan duže nego drugi. Na natjecanju sa mnom su bili moji prijatelji Mate i Tomo koji su mi ujedno asistirali iz broda. Na pregledu je bilo puno ribe, nisam očekivao da ću toliko naći. Iz dana u dan sam se vračao na te pozicije i provjeravao dali riba tu stoji. Neke su bile tu, a večina se premjestila što me u konačnici i koštalo zadnjeg mjesta.


Prvi dan lova lovila se zona Punta križa(jug Cresa), teren za koji svi kažu da svatko ima priliku jer je jako plitak i velike je površine. Našao sam na tom terenu ugore, škarpine, vranu, šarge i fratre koji su bili jako duboko 30m +. Za prvi dan natjecanja svi su nabrijani i poprilično koncentrirani osim mene, jer sam očekivao jednu ribu i to mi je dosta. Start je počeo, svi gas do daske, odmah skačem na ploču koju sam našao na dubini od 15-18m. Izgleda kao korica ispod koje sam imao 3 škarpine i ugora, ništa. Krećem na druge pozicije no ništa nije urodilo plodom. Na kraju se bacam na poziciju za koju mi je rekao jedan poznanik no tamo nije bilo ničega od muke i jada ne znam što ću i idem plivati. Naletio sam na dobar teren do 8m dubine i kopam po njemu, prekrasne ploče pune kavala i pokoji šarag. Riba je bila jako brza i nervozna zbog puno plovila, pa nisam imao prilike pucati. Zaranjam i vidim neki rep, skužim šarguna od oko kila, pucam no uzaludno bježi mi. Dolazim do na pregledu pronađene rupe od ugora gdje bi trebao biti lijepi validan ugor. Pucam, vadim van kada ono ugorčić od kilo i po. Isfrustriran stanjem odlazim do broda i predajem praznu žicu i doma na spavanje.

Drugi se dan lovila zona Unije. Od polovice otoka, pa prema jugu. Isti scenarij kao jučer, svi kreću na svoju stranu, provjeravam ugora, tabinju i vranu no nigdje ničeg, stavljam ploču na leđa i u kraj! Dogovor je bio da danas ne odustajem nego da izdržim cijeli dan što mi se možda činilo i greškom, perajam i gledam dali bi mogao doći koji šargić ili vrana. Viđam zubace no previše su nervozni, ne žele ni primirisati.  I tako plivam, lovim i skupljam ribu po ribu, šarga po šarga sa pločom na leđima ronio sam do 20-ak metara. Na kraju dana imao sam 6 riba. 5 šaraga i jedan pic sve između 35-39.9 dkg, najvećem je falio gram da bi bio važeći. Nažalost to me koštalo plasmana, jer su mi rastrgali vrećicu u kojoj je bio led sa vodom čime bi riba bila teža, no nema veze barem sam se potrudio....

Treći se dan lovilo pod Osorom, vanjska strana za koju svi kažu da je jako duboka. Tu sam našao ugore, vrane, šarge i to dosta sigurne. Ovdje sam se nadao nečemu...Ujutro nervoza ipak nemam ribu, a već su dva dana prošla. Startamo i krećem na prvog ugora za kojeg sam bio 100% siguran da zna još netko. Pored mene prolazi žuti gumenjak sa dobrih 10mph razlike i pravac na tu poziciju, gledam i ne mogu si pomoći....Vidim ronioc skače i zaranja, Tomo me dovozi na njega, iz broda ulazim u more i za njim dolje. Gledam ga, nema ništa ni on, a ni ja. Pa gdje je taj ugor? Nakon par trenutaka stiže Tomislav Bulat Bule i skače na rupu iznad. Za nju  nismo znali. Radi se o pločici na 18m pod kojom se sakrio taj ugor, vadi ga van i ide dalje. Ja i dečko iz Trogira ostanemo pokisli. Idem pogledati još jedan dublji zidić koji je bio na 31-2m gdje su bile dvije velike tabinje cca kilo i po. Dolazim dolje, sve mutno, gledam nigdje ničega. Nema veze, optimizma mi ne manjka. Prebacujemo se na poziciju koja se kretala od 28-32m. Ploče i pod pločama šarguni, prvi zaron nadao sam se da će riba ući pod ploče pa sam zato uzeo 75-icu. Zaranjam i na čeku mi dolazi par šaraga od pola kila, a ovi kilaši su se držali podalje. Vidim najvećeg kojeg sam primijetio od prije, ulazi pod ploču. Izlazim na površinu, ploča je površine od cca 20 kvadrata i prepuna rupa, pripremam se ventiliram i zaranjam. Kako sam zaronio na jednu stranu tako je on pošao na drugu i tako u nedogled 5-6 dubokih urona i zavlačenja pod ploču no bez rezultata. Nakon par trenutaka dolazi još par ronioca na mene i vidim da nema smisla još tražiti. Idem dalje na ugora koji je bio na 25m, zaranjam i padam na taj kamen usred ničega, pogledam i ugor leži pod kamenom, ali jako komplicirano jer mu je 80% tijela u mrtvom kutu. Gađam ga iz kuta napamet, počinje borba i divljanje. Izlazim, ventiliram se i odlazim ponovo po njega no na dnu me čeka samo šipka, mutna i krvava rupa. Pokušavao sam ponovo no ništa se nije vidjelo. Moje ambicije padaju skroz i kažem barkarijolu da nas vodi kući. Po putu stajemo do Mislava Lozančića i našeg Milana Budinskog , malo se zadržavamo u razgovoru, te svi troje predajemo prazne žice. Hajde nije tako strašno, još sam mlad i neiskusan drugi puta će biti bolje. Dodjeljivanje nagrada, fešta i odlazak kući. Sada sam naučio puno toga i nadam se da će idući puta biti bolje.

Mali Lošinj, 05. srpanj 2009.
 

Sponzori

Di Nautika
Dragorlux
Apnos - Diving Experts